Ru­ski fi­lo­zof, so­ci­o­log i ge­o­po­li­ti­čar Alek­san­dar Du­gin za­vri­je­dio je knji­žev­nu na­gra­du „Ogle­da­lo srp­sko” ko­ju do­dje­lju­je Dru­štvo srp­skih knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re i Her­ce­go­vi­ne. Da na­gra­da pri­pad­ne is­tak­nu­tom ru­skom in­te­lek­tu­al­cu ro­đe­nom 1962. go­di­ne, od­lu­čuo je ži­ri ko­ji su či­ni­li pred­sjed­nik Že­li­drag Nik­če­vić i čla­no­vi Be­ćir Vu­ko­vić i Mi­li­ca Kralj. Obra­zla­žu­ći kri­te­ri­ju­me ko­ji­ma se ži­ri ru­ko­vo­dio, Nik­če­vić je na­gla­sio da Du­gin ne­sum­nji­vo spa­da me­đu naj­du­blje, naj­a­trak­tiv­ni­je i naj­u­ti­caj­ni­je in­te­lek­tu­al­ce Ru­si­je i ši­re.
- Je­dan je od ri­jet­kih in­te­lek­tu­a­la­ca či­ja se ri­ječ pa­žlji­vo oslu­šku­je, ana­li­zi­ra i pro­na­la­zi svoj od­jek u naj­ši­rim kru­go­vi­ma. Nje­go­ve ide­je i ak­tiv­no­sti ozbilj­no uzi­ma­ju u ob­zir sa­vre­me­ne po­li­tič­ke eli­te. Mi­sli­lac, me­ta­fi­zi­čar, pa i ide­o­log i po­li­ti­čar, svoj auto­ri­tet iz­gra­dio je po­sled­njih 30 go­di­na po­naj­vi­še kao ne­po­mir­lji­vi bo­rac pro­tiv glo­ba­li­zma i sa­vre­me­nog an­glo-sak­son­skog li­be­ra­li­zma i nji­ho­vih po­gub­nih po­slje­di­ca na slo­ven­ski i pra­vo­slav­ni svi­jet - ka­zao je Nik­če­vić.
Du­gi­no­ve ide­je se te­me­lje na od­ri­ca­nju za­pad­ne pa­ra­dig­me mo­der­no­sti i pro­mo­si­va­nju kon­cep­ta neo­e­vro­a­zij­stva, ko­ji pred­sta­vlja sin­te­zu auten­tič­nog ru­skog evro­a­zij­skog mo­de­la i evrop­skog tra­di­ci­o­na­li­zma ko­ji se na­zi­va du­hom no­ve de­sni­ce, is­ti­če Nik­če­vić.
Je­dan od raz­lo­ga zbog če­ga je Du­gi­nu do­di­je­lje­no „Ogle­da­lo srp­sko” je­ste i ak­tu­el­nost nje­go­ve te­o­ri­je na pod­ruč­ju Cr­ne Go­re, Sr­bi­je i Re­pu­bli­ke Srp­ske, re­kao je Nik­če­vić.
- U svom idej­nom ho­ri­zon­tu Du­gin ve­o­ma va­žnu ulo­gu pri­pi­su­je Sr­bi­ji i srp­skom na­ro­du u Cr­noj Go­ri i Re­pu­bli­ci Srp­skoj. Sma­tra da Sr­be i Ru­se po­ve­zu­je pri­je sve­ga je­din­stve­na sud­bi­na u mi­stič­nom smi­slu ko­ja je va­žni­ja od sva­ke ge­o­po­li­ti­ke. To su, ka­ko is­ti­če, dva na­ro­da ko­ja su vjer­na Hri­stu i tra­di­ci­ji i ko­ja pred­sta­vlja­ju sa­mu su­šti­nu slo­ven­stva, nje­go­vu vi­tal­nost, ne­po­kor­nost i ne­po­bje­di­vost. Dru­ga va­žna či­nje­ni­ca ko­ja nas je ta­ko­đe ru­ko­vo­di­la da mu do­di­je­li­mo na­gra­du, je­ste da su Ru­si i Sr­bi dio vi­zan­tij­ske pra­vo­slav­ne ci­vi­li­za­ci­je, pri če­mu, po Du­gi­no­vom mi­šlje­nju, Bal­kan gdje ži­ve Sr­bi pred­sta­vlja avan­gar­du i evro­a­zij­skog pra­vo­slav­nog i post­vi­zan­tij­skog pro­sto­ra. Nje­go­ve ide­je su iz­u­zet­no ak­tu­el­ne i da­nas s ob­zi­rom na te­šku kri­zu evro­a­tlan­ti­zma, ka­da u mno­gim za­pad­nim ze­mlja­ma sa­zri­je­va­ju ten­den­ci­je na­pu­šta­nja NA­TO-a i EU, dok u na­šoj ze­mlji isto­vre­me­no sa­zri­je­va­ju iz­daj­nič­ke, ne­lo­gič­ne i ap­surd­ne ide­je o pri­stu­pa­nju evro­a­tlan­skim in­te­gra­ci­ja­ma ko­je su pre­ma Du­gi­nu su­prot­ne isto­rij­skim in­te­re­si­ma i zdra­vom ra­zu­mu Cr­ne Go­re. On bu­duć­nost Sr­bi­je, Cr­ne Go­re i Re­pu­bli­ke Srp­ske vi­di u kom­bi­na­ci­ji pra­vo­slav­ne i ru­ske im­pe­ri­je i pri­ja­telj­stva na­ro­da ko­ji se oko nje oku­plja­ju - ka­zao je Nik­če­vić.
Do­dje­lji­va­njem na­gra­de Du­gi­nu, Dru­štvo srp­skih knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re i Her­ce­go­vi­ne že­li da po­ve­že ni­ti iz­me­đu Cr­ne Go­re i Ru­si­je, ko­je su pre­ki­nu­te zbog ak­tu­el­ne cr­no­gor­ske un­tra­šnje i spolj­ne po­li­ti­ke, iz­ja­vio je član ži­ri­ja Be­ćir Vu­ko­vić.
- Unu­tra­šnja i spolj­na po­li­ti­ka Cr­ne Go­re iz de­ce­ni­je u de­ce­ni­ju ide niz­br­do i ni­za stra­nu. Dok se unu­tra­šnja ogle­da u dis­kri­mi­na­ci­ji i pro­go­nu Dru­štva srp­skih knji­žev­ni­ka, srp­skog na­ro­da i je­zi­ka u ko­ji su u no­vi­jem vre­me­nu u Evro­pi bi­la za­bi­lje­že­ni u En­ver Ho­dži­noj Al­ba­ni­ji i Pa­ve­li­će­voj NDH, spolj­na po­li­ti­ka se uta­pa u je­dan si­stem ko­ji se već ras­pa­da i ko­ja svo­je krat­ke i ubr­za­ne pre­gle­de ras­pa­da­nja, ka­ko bi re­kao Si­o­ran, do­ži­vlja­va sva­ko­dnev­no od Lon­do­na do Istam­bu­la. S dru­ge stra­ne, oni pu­te­vi u Cr­noj Go­ri ko­ji su bi­li vječ­ni i naj­sve­ti­ji- pu­te­vi pre­ma Ru­si­ji su za­kr­če­ni. Da bi ma­kar po­ve­za­li tu jed­nu ma­lu nit u od­no­si­ma sa Ru­si­jom, Dru­štvo srp­skih knji­žev­ni­ka do­di­je­li­lo je ovu na­gra­du Du­gi­nu- re­kao je Vu­ko­vić.
B.K.


Uru­če­nje pri­zna­nja u sep­tem­bru

Alek­san­dru Du­gi­nu će na­gra­da bi­ti uru­če­na sre­di­nom sep­tem­bra. Iz Dru­štva se na­da­ju da će se to do­go­di­ti upra­vo u Cr­noj Go­ri.
- Sre­di­nom sep­tem­bra Du­gin će mo­žda do­ći u Cr­nu Go­ru da pri­mi na­gra­du, a uko­li­ko to ne bu­de mo­gu­će, on­da će­mo mu je uru­či­ti u Mo­skvi. Ta­ko­đe, tre­ba uze­ti u ob­zir spe­ci­fič­ne okol­no­sti u Cr­noj Go­ri ko­ja je uve­la sank­ci­je Ru­si­ji i nje­nim is­tak­nu­tim po­je­din­ci­ma ko­je na­ša vlast pro­cje­nju­je opa­snim. Mi bi­smo se naj­vi­še ob­ra­do­va­li da on do­đe ov­dje da pri­mi na­gra­du - na­veo je Nik­če­vić.
Na­gra­đe­ni Du­gin je če­tvr­ti do­bit­nik „Ogle­da­la srp­skog” ko­je do­dje­lju­je Dru­štvo srp­skih knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re i Her­ce­go­vi­ne. Ta­ko­đe, on je dru­gi Rus ko­ji je za­vri­je­dio ovo pri­zna­nje. Pret­hod­ne tri su oti­šle u ru­ke ru­skom fi­lo­zo­fu Mi­ha­i­lu Ep­štej­nu, Goj­ku Đo­gu i Mi­o­dra­gu Trip­ko­vi­ću.